Bogate bankarske porodice

Crkvena ograničenja polako počinju da slabe nakon što su uspostavljene jake trgovačke veze sa Levantom i Egiptom. Priobalni gradovi u Italiji postaju i posrednici za izvoz robe u unutrašnjost kontinenta. Tada počinje uspon poznatih bankarskih porodica i širenje delatnosti van granica ondašnje Italije.

Dinastija Medici

Najpoznatija je bila banka porodice Mediči, koja je uspostavljena 1397. godine u Firenci. Ona je već sredinom 15. veka imala svoje kancelarije i u Rimu, Milanu, Veneciji, Ženevi, pa čak i u Londonu. Svaka filijala se finansirala samostalno, ali je kancelarija u Firenci imala najveći udeo. Knjige su se jednom godišnje nosile u Firencu kako bi prošle godišnju reviziju. Članovi porodice Mediči bili su mecene, odnosno, pokrovitelji umetnosti i kulture. Finansirali su velike umetnike toga doba, između ostalog i Mikelanđela.

U tom periodu se javlja i poznata porodica Fuger iz Augzburga. Međutim, oni su imali mnogo veći kapital od italijanskih kolega. Svoje ogromno bogatstvo stekli su davanjem zajmova, a bili su i uspešni trgovci začinima, svilom i vunom preko luke Antverpen. Njihovi klijenti su bili Tjudori i Habzburzi. Zajmovi Habzburzima finansirani su velikim delom putem tržišta u Antverpenu i davani su uz rast od oko 4%  godišnje. Zanimljivo je da će im upravo Tjudori i Habzburzi doći glave. Nakon Tridesetogodišnjeg rata morali su da im izbrišu dug i izgubili su veliki profit. 

Vođstvo na bankarskom tržištu tada preuzimaju Holanđani.

Prve moderne banke

U 16. veku dolazi do stvaranja apsolutističkih monarhija. Bankari su postali deo strukture vlasti – dobijaju monopol na rudnike, pravo prikupljanja poreza i trgovine sa kolonijama. Oni su bili u dobrim odnosima sa evropskim dvorovima – Đenovljani sa španskim dvorom, Fugeri sa Nemačkim Carstvom. Poznato je da je bankar iz Antverpena finansirao rat Karla V protiv Francuske 1552. godine.

Papirni novac se pojavljuje tek u 17. veku. Vezuje se za izdavanje priznanica za primljeni robni novac (zlatnike i srebrnjake) koje su vlasnici deponovali kod bankara i za uzvrat dobijali sertifikate ili menice. Bankari su počeli da daju zlatnike na kredit ili su izdavali menice na osnovu tih zlatnika. Vremenom, menice više nisu imale pokriće u zlatu.

Nakon osnivanja Engleske banke 1694. godine, London je postao svetski finansijski centar i ostao je na toj poziciji sve do kraja Prvog svetskog rata. Zahvaljujući uspostavljanju veza sa severnoameričkim i orijentalnim tržištem, bankari su se u prvoj polovini 18. veka usmerili ka finasiranju internacionalne trgovine i investiciono bankarstvo. Tada su i dve poznate porodice Baring i Rotšild otvorile svoje trgovačke banke u Londonu i sačuvale su svoj dominantan položaj do danas. Zanimljivo je da su Rotšildi finansirali obe sukobljene strane u Napoleonovim ratovima, i Francuze i Engleze.

Veliki uticaj na razvoj bankarstva imao je i čuveni ekonomista Adam Smit (1723-1790.). Zalagao se za slobodniji pristup bankarstvu.

Banke 20. i 21. veka

U savremenim novčanim sistemima novac nema pokriće u plemenitim metalima i nikakvu materijalnu vrednost. To daje mogućnost za neprekidno kreiranje novca, što ga obezvređuje. Zato, danas, merama ekonomske politike država nastoji da obezbedi ravnotežu u privredi. Banke se nisu mnogo menjale od 18. do 20. veka – sve do tzv. tehnološke revolucije.

Čovečanstvo je za nešto više od 50 godina došlo od prvih kreditnih kartica do kriptovalute. Međutim, tradicionalne banke se ustručavaju da ih koriste verujući da je rizik veći od potencijalne koristi. Neka regulatorna tela nastoje da promene mišljenje banaka verujući da bi ta novina mogla pozitivno da utiče na finansijske institucije i započne novu eru inovacija i efikasnosti.

Zastupljeno je mišljenje da banke mogu mnogo doprineti u razvoju kripto industrije, pre svega, u pogledu sigurnosti i kroz dalji razvoj blockchain tehnologije. U svakom slučaju, ako imamo u vidu rapidni napredak internet bankarstva i tehnologije, ne možemo ni da zamislimo šta nas sve čeka kroz koju godinu. Možda, banke kakve smo do sad poznavali neće ni postojati, ili će odgovoriti izazovu kakve su kriptovalute.