Uticaj OTVORENOG BANKARSTVA na privrednu aktivnost
Mogućnost pristupa podacima, njihovom uređivanju i deljenju postala je imperativ za pojedinca u savremenom svetu.
Potrošači očekuju od brendova besprekorno onlajn iskustvo koje je dostupno 24 časa i pruža beskonačan niz mogućnosti za kupovinu proizvoda, konzumiranje usluga i opštu komunikaciju sa kompanijom.
Ipak, kada su u pitanju finansijske usluge, svedoci smo da se one inoviraju i digitalizuju značajno sporije. Razlog za to jeste činjenica da su mnoge finansijske institucije razvijene na nasleđenim sistemima, koji imaju svoja ograničenja u pogledu digitalizacije, te su u značajnoj meri ograničene u svojim mogućnostima i brzini inoviranja. Ovaj problem je, pre svega, prepoznala zajednica inovatora, a zatim su ga uočila i regulatorna tela finansijskih institucija. Regulatori su kao jedno od rešenja za ubrzanje inovacija i povećanje finansijske inkluzije i dostupnosti prepoznali upravo koncept otvorenog bankarstva.
Otvoreno bankarstvo (engl. Open Banking), najjednostavnije rečeno, predstavlja praksu u kojoj banke i finansijske institucije dozvoljavaju siguran pristup podacima nekoj trećoj strani, a na osnovu zahteva korisnika. Ovi podaci uključuju podatke o transakcijama, računima, stanjima na računima i ostale finansijske detalje. Tehnički gledano, otvoreno bankarstvo podrazumeva otvaranje internih servisa finansijske institucije kroz otvorene, standardne i sigurne API (Application Programming Interfaces) servise prema trećim stranama, koje na osnovu ovih podataka mogu kreirati svoje finansijske proizvode i usluge. Drugim rečima, otvoreno bankarstvo omogućava mladim, inovativnim, „tech-driven” preduzećima da krenu sa pružanjem usluga u oblasti finansija.
Kako bismo bolje razumeli praktične prednosti otvorenog bankarstva, hajde da pogledamo jedan od poznatih primera korišćenja njegovih mogućnosti. Zamislite da na svom pametnom telefonu imate aplikaciju koja vam daje sveobuhvatan pregled svih finansijskih proizvoda koje koristite, i to u svim bankama – dakle, pogled na svaki tekući račun, štedni račun, kreditnu karticu ili kredit. Uz to, zamislite da vam aplikacija prati na zbirnom nivou koliko ste zaduženi, koliko ste uštedeli, kakvi su vam tokovi potrošnje i daje vam savete kako da na pametniji način štedite, trošite i investirate novac. Na tržištima koja podržavaju otvoreno bankarstvo ovakve aplikacije su već realnost – pogledajte primere aplikacija Nordigen, Yapily ili Mint.
Iz ovog primera postaje jasno koliko su za puno iskorišćenje benefita otvorenog bankarstva bitni regulatorni okvir i regulatorna podrška. Otvaranja podataka jedne finansijske institucije na tržištu jesu dobra, ali najveći benefiti proizilaze kada celokupno finansijsko tržište učestvuje u otvaranju podataka.
Tokom sredine prethodne godine 80 zemalja je već započelo implementaciju otvorenog bankarstva ili uspostavilo regulatorni okvir. Kao dobri primeri pravnog okvira izdvajaju se „PSD2” (Evropska unija), „Open Banking Standard” (Ujedinjeno Kraljevstvo), „Consumer Data Right Act” (Australija), „Open API Framework” (Hong Kong) i sl.
U Republici Srbiji još uvek ne postoji regulativa koja u potpunosti podržava otvoreno bankarstvo, ali su napravljeni prvi koraci ka kreiranju ovakvog sistema kroz uvođenje principa SCA (Strong Customer Authentication), kao i kroz pripremu pojedinačnih „sandbox” okruženja za pristup podacima. Ipak, najveće prepreke na našem tržištu prisutne su u regulatornom ekosistemu, koji nameće visoke barijere za ulazak novih igrača, tj. mladih kompanija koje bi na inovativan način koristile ove podatke – najčešće finansijsko-tehnološke kompanije.
Regulativa na tržištima koja zahtevaju otvoreno bankarstvo podrazumeva da banke izlože skup standardnih interfejsa trećim stranama, a koji uključuju interfejse o klijentima, računima, stanjima i transakcijama. Osim regulatorno obaveznih interfejsa u otvorenom bankarstvu, mnoge finansijske institucije odlučuju se da trećim stranama ponude i dodatne interfejse koji ih diferenciraju od drugih finansijskih institucija na istom tržištu. Primeri takvih interfejsa uključuju interfejse za upravljanje trgovanjem hartijama od vrednosti, interfejse za trgovanje valutom i interfejse za prikupljanje analitičkih podataka. Ovi primeri strane prakse pokazuju nam koliko otvoreno bankarstvo, zapravo, može predstavljati i poslovnu priliku za tradicionalne finansijske institucije. Prilikom inicijalnog uvođenja regulative otvorenog bankarstva, mnoge tradicionalne institucije su ovu promenu doživele kao pretnju dosadašnjem načinu rada i pooštravanje konkurencije, ali se ispostavilo da sama liberalizacija tržišta donosi i mnoštvo prilika za inovativne poslovne modele i načine saradnje, dublje povezivanje sa krajnjim korisnicima i osvajanje novih tržišta. Danas se na ovim tržištima već prepoznaju banke koje su lideri u oblasti saradnje sa finansijsko-tehnološkim kompanijama i ovo predstavlja novu oblast bankarstva u razvoju.
Pored perspektive finansijskih institucija i inovatorskih kompanija, važno je sagledati i benefite koje otvoreno bankarstvo može da donese krajnjim korisnicima, kako pojedincima tako i preduzećima, pa u nastavku sagledavamo primere ključnih rezultata iz ove oblasti.
- Niži troškovi za krajnjeg korisnika zbog povećanog nivoa konkurentnosti
Postojanjem većeg broja rešenja koja nude finansijske usluge očekivano se povećava nivo konkurentnosti, kao i nivo transparentnosti cena i razumevanja finansijskih cenovnih politika. Takođe se povećava i nivo upravljivosti finansijskim instrumentima, tako da korisnici mogu lakše da donose informisane odluke o svom ponašanju i plasiranju sredstava i na taj način smanje svoje troškove korišćenja finansijskih usluga, a uvećaju benefite. - Bolje korisničko iskustvo za krajnjeg korisnika
Mlade inovativne kompanije imaju više tehnoloških resursa, spremne su posvetiti vreme i pažnju kako bi se kreiralo optimalno korisničko iskustvo. Banke, kao stabilne i velike institucije, nastavljaju da vode računa o sistemskim aspektima, te stabilnost, sigurnost i dostupnost ostaju nepromenjene, dok se aspekt iskustva krajnjeg korisnika inovira. - Niži rizik za finansijske institucije i ostale pružaoce usluga
Mnoga rešenja koja se oslanjaju na otvoreno bankarstvo omogućavaju poboljšani kreditni skor i bolju procenu korisnika, te na taj način smanjuju sveukupni rizik finansijskih sistema. - Integrisana rešenja za poslovne korisnike
Aplikacije zasnovane na otvorenom bankarstvu mogu integrisati klasične funkcionalnosti ERP-a (Enterprise Resource Planning) i analitičkih sistema sa finansijskim funkcijama i na taj način pojednostaviti operacije koje su tipično bolne za poslovne korisnike: plaćanje i praćenje faktura, upravljanje službenim troškovima i sl. Ovakva rešenja su danas često poznata kao „spend management” rešenja i ona, pored ERP funkcija, u istom rešenju uključuju i funkcije plaćanja. - Nove prilike za preduzetnike i inovativne kompanije
Primena otvorenog bankarstva povećava nivo preduzetničke aktivnosti i otvara nove prilike za lokalne kompanije, koje mogu razvijati svoje proizvode i usluge bazirane na interfejsima otvorenog bankarstva.
Otvoreno bankarstvo predstavlja odličnu alternativu trenutnom načinu funkcionisanja finansijskog sistema, što već sada možemo videti iz iskustava sa stranih tržišta. Iz podataka je uočen i konstantan rast broja finansijsko-tehnoloških kompanija na globalnom nivou, CAGR (složena godišnja stopa rasta) izvršenih plaćanja kroz koncept otvorenog bankarstva iznosi preko 170 odsto i očekuje se nastavak rasta globalnog tržišta otvorenog bankarstva sa 16 milijardi dolara na 128 milijardi dolara u periodu od 2021. do 2030. godine, odnosno da CAGR tržišta iznosi 26,8 odsto.
Ovi trendovi nam jasno pokazuju da su pojedinačni i poslovni korisnici prepoznali benefite i da potreba za inovacijom koju otvoreno bankarstvo donosi postoji u velikoj meri, a daje nam i smernice kako treba razmišljati na lokalnom tržištu. Republika Srbija je u dobroj poziciji da primeni sve lekcije naučene na tržištima koja primenjuju koncept otvorenog bankarstva i da u proces otvaranja uđe spremna i sa pripremljenim odgovorima na prepoznate izazove.
