Bankarski modeli poslovanja

Poslovanje današnjih finansijskih tržišta se ne može zamisliti bez postojanja banaka, kao osnovnih posrednika u obavljanju velikog broja finansijskih aktivnosti.

Odnosi koje banke uspostavljaju sa svojim klijentima zasnivaju se na razmeni finansijskih sredstava i informacija, najčešće na duži vremenski rok, radi ostvarivanja brojnih zajedničkih ciljeva. Tokom prethodnih decenija banke su napredovale, usavršavale svoje poslovanje, kako bi bile u mogućnosti da svojim klijentima ponude vrhunske usluge. Veliki deo njihovog poslovanja zasnovan je na inovacijama, ali i specifičnim strategijama koje su se pokazale kao manje ili više uspešne.

Poslovni modeli koji se primenjuju u bankarskom poslovanju su raznovrsni, a njihovim kontinuiranim inoviranjem banke nastoje da obezbede značajniju konkurentsku prednost na tržištu. Poslednjih godina primetna je izražena konkurencija na svetskom bankarskom tržištu i neprekidna potraga banaka za poslovnim modelima koji mogu da im obezbede poslovni uspeh na dug rok. Inovacije se implementiraju u svim segmentima bankarskog poslovanja, a razvoj modela i strategija prioritet je svih nivoa menadžmenta u današnjim bankama.

Tradicionalni poslovni modeli u bankarskoj industriji

Bankarska industrija jedna je od najrazvijenijih industrija sveta, imajući u vidu širok spektar usluga koje danas može da ponudi svojim klijentima i ostalim korisnicima njenih usluga. Ekspanzija bankarskog poslovanja dešava se u poslednjim decenijama, kada je postalo jasno da često fizička ili pravna lica nisu u mogućnosti da finansiraju svoje potrebe iz redovnih prihoda koje ostvaruju, pa im je potrebna pomoć ove finansijske institucije u prevazilaženju prepreka koje mogu postojati između potrošnje i prihoda. Pored toga, banke danas obavljaju čitav niz usluga, koje nisu a priori usko vezane za njihovu delatnost, ali omogućavaju bankama da svojim klijentima ponude kompletan asortiman finansijskih usluga koje su im potrebne.

Kada je reč o izboru poslovnog modela, svaka banka nastoji da se što više razlikuje od ostalih banaka na tržištu, koje su joj konurenti, kako bi klijenti bili u mogućnosti da prepoznaju dodatnu vrednost koju konkretna banka nudi u poređenju sa ostalima. Da bi svoje poslovanje uklopile u postojeće definicane ciljeve, banke teže da se uključe u različite strateške aktivnosti posredovanja i da izaberu specifičnu bilansnu strukturu svog poslovanja. Iz navedenih razloga, izbor poslovnog modela banke vođen je težnjom da se iskoriste sve njene postojeće prednosti i unapredi usluga koja se nudi bankarskim korisnicima.

(Roengpitya, Tarashev, Tsatsaronis, 2014).

Preipitivanje bankarskih poslovnih modela treba da postane regularna aktivnost svake savremene banke, a posebno na tu činjenicu ukazala je svetska ekonomska kriza s kraja prve decenije XXI veka. Mnoge banke su tada bile ugrožene, neke čak prestale sa radom, a sve sprovedene reforme u domenu bankarskih propisa, pre svega u vezi sa implementacijom Basel III koncepta, ukazale su na podsticaje da je neophodno da mnoge banke preispitaju svoje poslovne modele, sa ciljem unapređenja poslovnih performansi i samim tim poslovnog uspeha svake današnje banke

(Mergaerts, Vander, Vennet, 2016).

Grupa autora (Roengpitya, Tarashev, Tsatsaronis, 2014) je definisala tri osnovne   kategorije poslovnih modela u današnjem bankarskom sektoru:

• Komercijalna banka koja je finansirana iz maloprodaje (maloprodajom)
• Komercijalna banka koja je finansirana iz veleprodaje (veleprodajom)
• Banka koja je orijentisana ka tržištu kapitala. Prve dve navedene kategorije poslovnih modela u bankama se razlikuju prvenstveno po kombinaciji načina finansiranja (da li je u pitanju finansiranje na malo ili na veliko), dok treći poslovni model ukazuje na činjenicu da je banka prvenstveno angažovana u oblasti trgovačkih Sigurno se u praksi mogu identifikovati varijacije navedenih modela, gde su moguća određena odstupanja, ali ovo generalno grupisanje poslovnih modela omogućava lakše sagledavanje organizacije poslovanja banke i utvrđivanje njenih osnovnih poslovnih ciljeva.

Sve navedeno ukazuje na činjenicu da poslovni modeli u poslovanju savremenih banaka zahtevaju značajne promene, kako bi se prilagodili trenutnoj situaciji na tržištu. Brojne reforme koje se poslednjih godina dešavaju u bankarskom sektoru podstrek su i promenama u okviru samih banaka, kako bi pronašle pravu formulu za nastup na tržištu i ostvarivanje konkurentske prednosti na dug rok.