Centralne banke neće odustati od povećanja kamate

Danas su u finansijskom sektoru glavna tema inflacija i bankarske kamate, koje su u značajnoj meri diktirane referentnim kamatnim stopama centralnih banaka. Kamate postepeno rastu, ali Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, članice Intesa Sanpaolo grupe, kaže da situacija ne treba da nas čudi: „Tokom prošle tri godine imali smo ’monetarni rolerkoster’: pandemija kovida, problemi u lancima snabdevanja, ekspanzivna monetarna politika država, a potom i geopolitički sukobi u zemljama koje su važni snabdevači energentima i primarnim poljoprivrednim sirovinama i proizvodima. Duže od  deset godina bili smo anestezirani izuzetno niskom cenom novca, i građani i privreda, monetarna politika je bila toliko ekspanzivna da je uslovila pojavu novog teorijskog pojma: negativne kamatne stope“, objašnjava Popović u intervjuu koji smo vodili na godišnjicu njegovog dolaska na čelo Banca Intesa – banke koja već duže od 15 godina zauzima lidersku poziciju na srpskom bankarskom tržištu.

Najnoviji podaci o poslovanju banke u 2022. pokazuju da je dostignut novi rekord i da je prošla godina bila veoma uspešna za Banca Intesa. Darko Popović to ovako komentariše:

Godina za nama bila je godina rekordnih poslovnih rezultata za Banca Intesa. Završili smo 2022. sa nivoom aktive od preko 7,3 milijarde evra, uvećali smo broj klijenata i ostvarili izuzetan rezultat i najveći nivo poslovnih prihoda u istoriji poslovanja banke. Ukupan portfolio banke na kraju 2022. iznosio je 5,4 milijarde evra, dok je kreditni portfolio dostigao 4,6 milijardi evra, uz portfolio stanovništva od 2,4 milijarde evra i privrede 2,2 milijarde evra. Ako se ima u vidu da štednja građana dostiže tri milijarde evra, onda je jasno da po većini parametara i dalje držimo prvo mesto na bankarskom tržištu Srbije, navodi predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

I 2023. godine nastavlja se inflacija i podizanje referentnih kamatnih stopa. Šta to znači za poslovanje Banca Intesa i koliko utiče na poslovnu politiku banke?

– Jasno je da inflacija i posledično zaoštravanje monetarnih uslova imaju značajan uticaj na poslovnu politiku svake banke, pa tako i Banca Intesa, jer se odražavaju na cenu našeg osnovnog proizvoda, a to je novac. Jedan od glavnih instrumenata centralnih banaka u uslovima rasta inflacije bilo je podizanje referentnih kamatnih stopa, kojem su u prethodnih godinu dana pribegli i američki FED i Evropska centralna banka (ECB), pa i Narodna banka Srbije (NBS). Iako je teško prognozirati kako će se dalje kretati referentne kamatne stope, jasno je da će ECB nastaviti sa podizanjem svojih baznih stopa dok se ne ostvari cilj vraćanja inflacije na nivo od dva odsto, zbog čega je i početkom februara podigla svoju kamatnu stopu na tri odsto. Što se Srbije tiče, izuzetno je važno to što NBS vodi politiku očuvanja vrednosti dinara i moneratne stabilnosti, uz pravovremene reakcije na tržištu, bilo da je reč o kupovini ili prodaji deviza, sa ciljem očuvanja stabilnosti dinara.

Popović: Završili smo 2022. sa nivoom aktive od preko 7,3 milijarde evra, uvećali smo broj klijenata i ostvarili izuzetan rezultat i najveći nivo poslovnih prihoda u istoriji poslovanja banke. Ukupan portfolio banke na kraju 2022. iznosio je 5,4 milijarde evra, dok je kreditni portfolio dostigao 4,6 milijardi evra, uz portfolio stanovništva od 2,4 milijarde evra i privrede 2,2 milijarde evra

Da li vas zabrine kad ECB podigne kamatnu stopu i kad, takođe, NBS podigne referentnu kamatnu stopu? Očekujete li, zbog toga, slabljenje kreditne aktivnosti?

• Postoje pozitivni i negativni efekti podizanja referentne kamatne stope. Dok se pozitivni ogledaju u rastu kamatnih stopa na depozite klijenata, negativni su na strani finansiranja i reflektuju se kroz rast kreditnog rizika i potencijalne probleme klijenata u otplati kredita. Što je značajnije povećanje referentne kamatne stope, to je ovaj rizik izraženiji, a tu su i operativni troškovi banke koji takođe rastu. Jasno je da centralne banke neće odustati od zaoštravanja monetarnih politika sve dok se inflacija ne vrati u ciljani koridor, uz postepeno podizanje kamatnih stopa kako ne bi došlo do naglog poremećaja na tržištu. Iako značajno povećana, smatram da je trenutna kamatna stopa ipak održiva i da ne bi trebalo da ugrozi kvalitet našeg kreditnog portfolija, niti da utiče na tražnju za kreditima.

Očekivanja su da će u trećem kvartalu ove godine doći do najvećeg povećanja kamatne stope. Šta kažu procene – kako će ići kamata ECB i NBS?

• Iako je nezahvalno u ovako tubulentnim okolnostima praviti precizne projekcije, naše procene pokazuju da treba očekivati da će referentna kamatna stopa ECB biti na nivou od 3,5 do 4,0 odsto krajem ove godine, a da će se bazna kamatna stopa NBS kretati u rasponu od 5,75 do 6,0 odsto. Ipak, ovo su samo procene, a aktivnosti ćemo prilagoditi realnoj situaciji na tržištu.

Tim eksperata grupacije Intesa Sanpaolo je poznat po dobrim makroekonomskim procenama, globalno i lokalno. Koliko to koristi Banca Intesa Beograd?

• Poslovne planove na tržištu pravimo u skladu sa projekcijama naše matične grupe, i veoma nam je značajno da se oslanjamo na njihova očekivanja kako za evropska, tako i globalna kretanja. Istakao bih i da je naš lokalni tim dobio nagradu za prognozu svih ključnih makroekonomskih indikatora ,,Analyst Forecast Awards 2021’, koju dodeljuje Focus Economics, vodeća kompanija u oblasti analize ekonomskih istraživanja najvećih svetskih finansijskih institucija i multinacionalnih kompanija.

Iako je teško prognozirati kako će se dalje kretati referentne kamatne stope, jasno je da će ECB nastaviti sa podizanjem svojih baznih stopa dok se ne ostvari cilj vraćanja inflacije na nivo od dva odsto, zbog čega je i početkom februara podigla svoju kamatnu stopu na tri odsto. Što se Srbije tiče, izuzetno je važno to što NBS vodi politiku očuvanja vrednosti dinara i moneratne stabilnosti

Pošto je izvesno da će doći do rasta kamata na svim nivoima, u kojim segmentima očekujete smanjenje kreditne aktivnosti?

• Prema sadašnjim pokazateljima sa tržišta, treba očekivati smanjenu tražnju za stambenim kreditima kao nastavak trenda sa kraja 2022. godine, dok bi u ostalim segmentima tražnja trebalo da bude na istom nivou kao i prethodne godine.

U vezi sa tim, kako tumačite da su već godinama najtraženiji gotovinski krediti, i da tu ima najmanje oscilacija u pogledu tražnje?

• Razlozi za veliku traženost gotovinskih kredita su dvojaki – sa jedne strane, primena gotovinskih kredita je veoma široka, a sa druge, građani su navikli na jednostavne procedure po kojima ih dobijaju. Kada je reč o Banca Intesa, keš kredit možete dobiti digitalnim putem za svega nekoliko minuta, što je u velikoj meri uticalo i na rast tražnje, pa smo tako u 2022. godini zabeležili dvocifrenu stopu rasta gotovinskih kredita. Tačno je da je inflacija iznosila 15,1 odsto u prošloj godini i da je građanima potrebna finansijska podrška, ali, sa druge strane, ne treba zaboraviti ni to da je u isto vreme došlo i do rasta zarada i penzija, što takođe povećava kreditni kapacitet klijenata. Osim toga, ukoliko uporedimo situaciju sa većinom zemalja u okruženju, videćemo da je zaduženost naših građana ispod nivoa koji beleže mnoge zemlje.

Ali, gotovinski krediti imaju najviše kamate?

• Gotovinski krediti imaju fiksnu kamatnu stopu, a njihov udeo u ukupnim kreditima stanovništvu je 55 odsto, dok stambeni krediti čine 45 odsto. Od 2,3 milijarde evra kredita koje Banca Intesa plasira kroz svoj portfolio, 1,3 milijarde su gotovinski krediti stanovništvu, kreditne kartice i ostali proizvodi sa fiksnom kamatnom stopom, dok 1 milijardu čine stambeni krediti sa promenljivom kamatnom stopom.

Kod stambenih kredita je već zabeležen pad tražnje zbog povećanih kamata…

– Prosečna kamatna stopa na stambene kredite povećana je sa oko tri odsto, na oko šest odsto, što je značajno povećanje, ali ipak ne predstavlja veliko odstupanje u odnosu na nivo kamata od pre desetak godina. Što se tiče gotovinskih kredita, prosečna kamatna stopa, početkom februara ove godine, iznosila je oko 12 odsto, što je za oko dva odsto više u odnosu na situaciju od pre godinu dana. I pored rasta kamatnih stopa, otplata svih kredita je za sada veoma dobra.

Gotovinski krediti imaju fiksnu kamatnu stopu, a njihov udeo u ukupnim kreditima stanovništvu je 55 odsto, dok stambeni krediti čine 45 odsto.

Procene su da će biti nizak privredni rast u EU, sa kojom Srbija dosta posluje. Šta će to značiti za poslovanje banaka?

• Prema projekcijama, privredni rast u Srbiji će se kretati između 2,0 i 3,0 odsto ove godine, dok naše najznačajnije trgovinske partnere u Evropi očekuju još niže stope rasta, što nas upućuje na umereno opreznu kreditnu politiku. Mi svakako nećemo smanjivati kreditnu aktivnost, ali u ovakvim okolnostima ne treba očekivati značajniji rast kreditog portfolija.

Čini se da su karakteristike srpskog bankarskog tržišta – ukrupnjavanje i nadmetanje banaka ko će imati lidersku poziciju?

• Kao i u sportu, mnogo je teže odbraniti nego osvojiti lidersku poziciju, koju mi sa uspehom održavamo već duže od 15 godina. Tržište je sada konkurentnije nego ikada ranije, što je u krajnjoj instanci dobro i za klijente, broj banaka se značajno smanjio, a najvećih 10 banaka drži preko 90 odsto bankarske aktive. Mi smo se kao dugogodišnji tržišni lider opredelili za strategiju organskog rasta. Smatram da je kvalitet aktive jedne banke presudan. Jer, veličinu možete vrlo lako postići i, na primer, agresivnom kreditnom politikom, u roku od godinu dana, ali je pitanje da li ćete to zadržati na dugi rok. Zato sam uveren da smo mi ne samo najveća, već i najstabilnija banka u Srbiji i da ćemo prvo mesto zadržati na duge staze, jer smo i deo Intesa Sanpaolo, jedne od najvećih evropskih bankarskih grupacija u Evropi koja nam pruža punu podršku za poslovanje u Srbiji.

I digitalni sertifikat u mobilnoj aplikaciji

Klijentima smo omogućili kompletnu realizaciju gotovinskih kredita putem aplikacije mobilnog bankarstva, pa se tako danas bez odlaska u ekspozituru i ikakve fizičke komunikacije sa bankom realizuje preko 20 odsto svih kredita koje odobrimo. U saradnji sa Vladom Republike Srbije uskoro uvodimo i digitalni sertifikat u okviru mobilne aplikacije, što znači da će klijenti, između ostalog, moći da potpisuju ugovore o kreditima na daljinu. Dodatno, i za pravna lica uvodimo mogućnost digitalnog odobravanja kredita, kaže Darko Popović.

Krajem januara ove godine navršilo se godinu dana kako ste predsednik IO Banca Intesa, a tu poziciju ste preuzeli od gospođe Draginje Đurić, koja je kao snažan lider vodila banku tokom dve decenije. Koliko je zahtevno zauzeti čelnu poziciju posle jakog liderstva? Šta smatrate najvažnijim što ste uradili u prethodnoj godini?

• Iako u Banca Intesa obavljam različite funkcije već dve decenije, svakako je bila dodatna odgovornost naslediti tako snažnog i osvedočenog lidera. Ipak, sa druge strane, nasledio sam i veoma dobre fundamente, u čijem kreiranju sam takođe učestvovao prethodnih godina. U tom smislu, osnovni zadatak u mom dosadašnjem mandatu bio je ostati na pravom kursu i zadržati poverenje i klijenata, i institucija, i akcionara i sveukupne javnosti. Mislim da smo ovaj cilj i ostvarili, što potvrđuju i rekordni rezultati banke u 2022. godini. Ali, istovremeno, tržište se prošle godine veoma promenilo, i zato smo u 2022. mnogo postigli na planu digitalizacije, a u ovom pravcu nastavljamo i dalje. I konačno, veoma važan zadatak je privlačenje kadrova. Bankarski sektor je u vreme digitalizacije izgubio na svojoj atraktivnosti poslodavca, zbog čega je naš zadatak da u narednom periodu mladim generacijama predstavimo digitalno privlačne poslove na bankarskom tržištu, posebno u kontekstu značajne unutrašnje digitalne transformacije koju očekujemo i u narednom periodu. Mislim da smo prve korake u tom pogledu već napravili – ocenio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa u razgovoru za naš portal.

Radojka Nikolić

Izvor: Magazin Biznis