Ne potcenjujmo domaća mala i srednja preduzeća

U pitanju je, pre svega, partnerski odnos s klijentima koji mi negujemo i koji je meni lično najvažniji kada odlučujemo da li će neki zajam biti odobren ili ne. Naime, svako može pogledati papire, ali dok ne izađete na teren i ne vidite preduzetnički duh, viziju, emociju vlasnika prema projektu u koji ulazi, vi ne znate pravo stanje stvari

Ako ste rešili da se „opustite“ i uzmete kredit za letovanje, ne krećite put Procredit banke. Ovde se lakomislenost u zaduživanju, tj. neodgovorno kreditiranje, kako ga nazivaju bankari, ne podstiče – za razliku od onih projekata koji će vam za godinu ili dve obezbediti odlazak na letovanje i bez pozajmica. U praksi, banka izdašno kreditira mala i srednja preduzeća, posebno inovativne i tehnološki napredne projekte u kojima, kako svedoči naš sagovornik, Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora banke, ovdašnje firme nimalo ne zaostaju za svetskim. Njihove, kako tvrdi, proizvodne linije su na najvišem nivou tehnološkog razvoja što dalje povećava produktivnost ali i apetite ljudi i biznisa prema projektima koji idu u korak ka savremenim načinima privređivanja. Šta to konkretno znači i šta banka postiže ovim, kako se tvrdi, „svesnim i odgovornim“ odabirom klijenata, prvo je pitanje koje postavljamo g. Aniću.

Uloga bankarskog sektora u društvu nije mala. Svojim postupanjima, odnosno nepostupanjima, mi značajno utičemo na razvoj privrede, kvalitet usluga, edukaciju i digitalizaciju i promenu uobičajenih praksi. Smatram da je bankarski sektor u Srbiji od 2000. godine jedan od najvitalnijih delova ekonomije i sektor koji se najbrže menja razvijajući i ceo privredni sistem. I to je ono što je naša misija – da odgovornim kreditiranjem podstičemo razvoj celokupnog društva i privrede, što uostalom ProCredit kao grupacija radi na svim tržištima“, kaže Anić za Novi magazin.

Pa ipak, građani nemaju tako idealističku sliku o bankama i njihovoj ulozi?

Niko ne voli da duguje novac i to nema veze sa zemljom u kojoj živite. Međutim, mi kao zemlja imamo prilično traumatično iskustvo iz devedesetih godina kada su ljudi ostajali bez svog novca. Činjenica je, međutim, da danas poverenje u bankarski sektor ipak postoji jer se i štednja konstantno povećava.

Upravo je poverenje i saradnja sa klijentima nešto na čemu insistirate. Zašto vaši zaposleni odlaze na teren u firme koje su zatražile kredit?

U pitanju je, pre svega, partnerski odnos sa klijentima koji mi negujemo i koji je, meni lično, najvažniji kada odlučujemo da li će neki zajam biti odobren ili ne. Naime, svako može pogledati papire, ali dok ne izađete na teren i ne vidite preduzetnički duh, viziju, emociju vlasnika prema projektu u koji ulazi, vi ne znate pravo stanje stvari. Mi imamo preko 100 stručnjaka koji su sa našim klijentima u stalnoj komunikaciji i ne jednom se dogodilo da posle sagledavanje celokupne slike, mi klijenta posavetujemo da ne ulazi u određeni projekat. I to nije sve. Mi za njih organizujemo savetovanja, seminare, vodimo ih na svetske sajmove, sve sa ciljem daljeg usavršavanja i sagledavanja najboljih svetskih praksi koje oni prenose u Srbiju. I to je suština – dublji odnos sa klijentom, mogućnost da se obrate banci za pomoć u svakom trenutku i naša sposobnost i volja da odgovorimo na najefikasniji mogući način. Na taj način ne samo što zajedno rastemo, već ono najvažnije, doprinosimo celokupnom razvoju ekonomije, što građani i te kako osećaju.

Zašto je za jednu banku važno da organizuje posetu privrednika sajmu u Minhenu, na primer?

Nudeći im mogućnost da se edukuju, da dođu do novih znanja koja su relevantna za njihove biznise, mi klijentima pružamo mogućnost optimizacije poslovnih ideja što u konačnici dovodi do efikasnijih i modernijih investicija. Takođe, na seminare dovedemo stručnjake koji našim klijentima do detalja objasne zašto treba da instaliraju solarne panele ili investiraju u zelenu energiju, a što se ispostavilo kao vrlo efikasno kada je krenuo rat u Ukrajini i kriza sa energentima. Uostalom, sve češće će u bankarskim ugovorima biti uslovi vezani za ekološku odgovornost koju će klijenti morati da ispune i mi već dugo naše klijente pripremamo za ono što sledi.

Koja je veza rata u Ukrajini i jačanja „zelene svesti“ naših privrednika?

Mnogo naših klijenata je od prošle godine, od kako je izbila energetska kriza, započelo proces investiranja u solarne elektrane na krovovima svojih proizvodnih hala. Mnogi sada ulažu u alternativne izvore energije što će im omogućiti da budu samoodrživi, ali im u isto vreme povećati produktivnost kroz smanjenje rizika, što promene cene, što dostupnosti standardnih energenata. Mnogi naši klijenti su u procesu smanjenja energetske potrošnje kroz uvođenje najsavremenije opreme, čime se povećava njihova produktivnost, ali im se omogućava i da budu odgovorni prema okruženju u kome rade.

Ne samo što finansirate ekološki odgovorne projekte, vi svojim primerom svedočite u prilog energetske efikasnosti. Na koje sve načine?

Energetska efikasnost je naša stvarnost koju živimo sa našim kolegama i u koju investiramo preko naših klijenata. Da bismo išli ka bržim, a to u osnovi znači celishodnijim promenama, ključna je promena svesti pojedinaca, a nakon toga poslovnih organizacija i državnog aparata. Često se u svakodnevici susrećemo sa komentarima da bi neko drugi trebalo nešto da uradi za nas, a u suštini, svako malim koracima može da uradi mnogo. I mi smo primer za to. Banka je svoju ekološku misiju ugradila u sve segmente svog poslovanja još pre deset godina, što podrazumeva ne samo interne navike energetski efikasne zgrade, opreme, potrošnje papira i vode… Mi vozimo isključivo električne automobile, imamo solarne kolektore i elektranu na krovu zgrade. Takođe, kada su klijenti u pitanju, razmatra se ocena rizika kreditiranja klijenata u ekološki rizičnijim delatnostima i savetovanje kako da se ti rizici smanje. Dajemo konstantnu podršku i finansiramo energetski efikasne i održive projekte, kao glavne kanale unapređenja ekonomije i poboljšanja energetskog footprinta.

Koji je bio najizazovniji projekat, odnosno klijent, koga ste finansirali iz oblasti energetske efikasnosti?

Teško je od toliko projekata izdvojiti jedan, ali ako bi to trebalo da uradim govorio bih o nečemu što smo prvi put radili, a to je finansiranje prve solarne elektrane, Solaris 1 u Kladovu 2013. To je bila prva solarna elektrana na polju na kome je i napravljena. Sada sa tim istim klijentom finansiramo izgradnju trenutno najveće solarne elektrane u Srbiji koja bi trebalo da bude gotova za mesec dana. Ona je po snazi i veličini pet puta veća od one iz 2013. godine i to je možda najbolji primer kako zajedno sa klijentom rastemo i pratimo jedni druge. To je bilo vrlo izazovno jer je zahtevalo mnogo internih znanja i resursa, ali smo kroz taj proces i jedni i drugi mnogo naučili.

Imamo li vremena da se „lagano“ ekološki osvestimo ili su sankcije ipak efikasniji način za prelazak na ekološki način poslovanja?

Smatram da je vreme za „lagano“ ekološko osvešćivanje davno prošlo i da je vreme za kombinaciju mera podrške i sankcija, jer će na taj način svima biti dobro poznati poslovno ekonomski benefiti rada na jedan ili na drugi način. Što se tiče društva, podizanje svesti bi moralo biti na svim nivoima – od obrazovnog sistema, preko poslovne zajednice, do mera države. Sa druge strane bi se morao razviti efikasan mehanizam naplate u korist ljudi koji se ponašaju na ekološki prihvatljiviji način – reciklaža, razdvajanje otpada, redukovana potrošnja energije…

Konačno, kako rangirate srpske firme po nivou smelosti za inovativne projekte u odnosu na region?

Ceo naš region, a Srbija dominantno u segmentu malih i srednjih preduzeća, ima ogroman apetit za inovacijama. Ti ljudi su u potpunosti spremni da transformišu i svoje kompanije i okruženje u kome rade. U tome svakako pomažu različiti programi, kao i podrške koje dolaze od različitih stakeholdera: države, NBS, međunarodnih kreditora, EU programa. Uz banku, to su institucije koje obezbeđuju onaj prvi korak prevazilaženja problema niskog nivoa kapitalizacije što je usko grlo za razvoj. Mogu reći da danas naše firme nimalo ne zaostaju za konkurentima u svetu, bar većina. Oni uvode tehnološke linije najbolje u klasi, a o poljoprivredi da i ne govorim. Mala i srednja preduzeća, pre svega u domenu poljoprivrede, imaju bolju produktivnost nego što je evropski prosek. Ona imaju najnovije mašine, koriste GPS sisteme, satelitske podatke, primenjuju najkvalitetnije agrotehničke mere i zato i ostvaruju natprosečne prinose.

Nažalost, to ne važi za usitnjena gazdinstva u centralnoj i južnoj Srbiji, već pre svega za poljoprivrednike iz Vojvodine.