Izazovi za banke u 2023.
Pred bankarskim sektorom Srbije je još jedna godina izazova. Inflacija u svetu, doduše, beleži blago usporavanje, ali nema naznaka skorom okončanju rata u Ukrajini koji je bio okidač da se, kroz poskupljenje energenata i hrane, inflaciona spirala brže zavrti. Ipak, bankari nisu pesimisti. Za sada smatraju da predstojeći izazovi nisu nepremostivi. U jednom su, nesporno je, jednoglasni – glavni izazov u 2023. godini i to ne samo ban- karskog sektora je upravo – rat u Ukrajini. Ako se sukobi okončaju, i rata ne bude, nestaće i većine ostalih stavki sa ove liste.
Rat u Ukrajini: Posledice po ceo svet
Kada je početkom 2021. počela primena vakcine protiv virusa korona, svetska privreda počela je lagano da se oporavlja od ekonomskih posledica pandemije, ali je nagli rast tražnje izazvao i rast inflacije. Gotovo sve zemlje sveta beleže rast inflacije sredinom 2021. Na to se „nakalemila” i energetska kriza koja je krenula u oktobru 2021, a sve se dodatno zakomplikovalo i ubrzalo od kraja februara 2022. kada je počeo rat u Ukrajini.
S obzirom na to da je Ukrajina žitnica Evrope, a Rusija veliki izvoznik nafte i gasa, jasno je da je prva ekonomska posledica rata bila rast cena energenata i hrane, koje su dostizale rekordne nivoe.
To je dodatno poguralo inflaciju naviše.
Centralne banke širom sveta, uključujući i Evropsku centralnu banku, ali i Narodnu banku Srbije, protiv rasta inflacije bore se podizanjem referentnih kamatnih stopa, što za posledicu ima poskupljenje kredita i u Srbiji, zbog rasta euribora i belibora.
Višekamatne stope mogle bi da dovedu do pada tražnje za novim zajmovima, ali i opasnosti da postojeći dužnici u nared- nom periodu imaju problem sa namirivanjem mesečnih rata.
Iz svega ovoga je više nego jasno da prestankom ratnih sukoba u Ukrajini nestaje i glavni pokretač značajnog broja poremećaja na svetskom tržištu – pa i našem.
Rast kamatnih stopa: Pik u 2023?
Centralne banke vodećih ekonomija sveta podigle su svoje referentne kamatne stope u borbi sa inflacijom. Ni NBS nije izuzetak, pa je 8. decembra deveti put uzastopno povećala svoju referentnu kamatnu stopu podigavši je na nivo od pet odsto.
„Sa tim povećanjem od aprila 2022. godine, referentna kamatna stopa NBS povećana je za ukupno 400 baznih poena”, navela je NBS u obrazloženju.
Pooštravanjem monetarnih uslova centralna banka doprinosi tome da inflacija „preokrene” tok svog kretanja i sa uzlazne pređe na silaznu putanju.
Međugodišnja inflacija u Srbiji je, u novembru 2022, što je poslednji dostupan zvaničan podatak objavljen 12. decembra, iznosila 15,1 odsto.
Evropska centralna banka takođe je podizala kamatne stope tokom 2022. godine. Štaviše, u trenutku nastanka ovog teksta očekuje se dodatni rast.
Posledično, raste i euribor za koji su vezani krediti indeksirani u evrima na domaćem tržištu. Trenutno je šestomesečni euribor na nivou od 2,479%, a tromesečni na nivou od 2,046%.
Iako niko precizno ne zna putanju kretanja ovih kamatnih stopa u narednom periodu, u bankama ističu da očekuju pik u trećem kvartalu 2023. godine. Nakon toga, kažu, sledi pad kamatnih stopa, ali – nikada više na onako niske, negativne nivoe zabeležene prethodnih godina.
Rizik od porasta problematičnih kredita: NBS reaguje preventivno
Rast referentnih kamatnih stopa poskupljuje zaduživanje i destimuliše uzimanje novih kredita. Međutim, može da stvori problem sa otplatom postojećih. To ne bi bio problem samo za dužnike, već i za ceo bankarski sistem.
Trenutno banke nemaju problema sa nivoom problematičnih kredita ‒ prema poslednjem Izveštaju o inflaciji NBS iz novembra 2022, bruto NPL pokazatelj je tokom trećeg kvartala snižen za 0,07 procen- tnih poena, na nivo od 3,19% u septembru, što je do sada, kako se ocenjuje ‒ najniža zabeležena vrednost ovog pokazatelja.
Ipak, da bi predupredila mogućnost da dužnici dođu u problem otplate dospelih rata, a banke u problem naplate potraživanja, NBS je omogućila nove mere ‒ kroz restrukturiranje kredita klijentima će moći da se odobri novi rok otplate koji će za keš i potrošačke kredite morati da bude kraći od devet godina, a za auto-kredite kraći od 11 godina. To je, podsetimo, rok za tri godine duži od maksimalno dozvoljenog zakonskog rešenja.
Da li će pasti kreditna aktivnost: Začarani krug rasta kamata
Pooštravanje monetarne politike NBS prenelo se na rast kamatnih stopa na dinarske kredite privredi i stanovništvu, koje su u trećem tromesečju u proseku iznosile 4,3% i 10,7% (bile su 3,8% i 9,1%, respektivno, u drugom tromesečju, podaci NBS).
Jednako se odrazio i rast referentne kamatne stope Evropske centralne banke ‒ takođe su u trećem tromesečju porasle i kamatne stope na kredite u evro znaku i u proseku su iznosile 3,5% za privredu i 4,2% za stanovništvo (naspram 2,6% i 3,6%, respektivno, u drugom tromesečju).
Međutim, i pored toga što su kamatne stope na kredite povećane, kreditna aktivnost nastavila je da raste ‒ dvocifreno.
Ovaj rast je u septembru, međugodišnje, prema podacima NBS iznosio 11,7%, što je na nivou proseka regiona. NBS je poređenje sa regionom računala za Albaniju, BiH, Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju, Hrvatsku i Crnu Goru.
Kreditna aktivnost u uslovima rasta cene zaduživanja svakako je jedan od izazova pred bankarskim sektorom u 2023. godini.
Recesija: Nuspojava restriktivne monetarne politike
Restriktivna monetarna politika, zna se, ima i svoju „negativnu” stranu ‒ usporava privrednu aktivnost.
Tu postoji rizik da privreda sklizne u recesiju. A to bi podrazumevalo da u dva uzastopna tromesečja Srbija beleži „negativan ekonomski rast” u odnosu na isti period prethodne godine. Mera je rast bruto domaćeg proizvoda. Prema projekcijama, Srbija računa na privredni rast od 3,5 odsto u ovoj i 2,5 odsto u 2023. godini (Fiskalna strategija).
Iz Ministarstva finansija poručuju da recesije – neće biti.
Kadrovi u bankama: Već nedostaju
Jedan od izazova bankarskog sektora u 2023. svakako će biti i zaposleni ‒ kadar, prema navodima iz samih banaka već nedostaje, a drugi problem u ovoj sferi je što se određeni broj zaposlenih ne zadržava dugo u banci.
Poslednji dostupni podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je u 23 banke na kraju 2021. godine bilo zaposleno 21.709 radnika, dok je godinu pre u 26 banaka bilo zaposleno 22.960 ljudi.
To je tri banke manje, ali i 1.251 zaposleni manje.
Rad od kuće: Hibridno ili ne
Nemoguće je imati dobru kadrovsku organizaciju poslovanja, a ne razmatrati mogućnost rada od kuće, ili bar „hibridnog rada” što od kuće, što iz kancelarije.
Pandemija virusa korona upravo je uticala na to da se posao iz bankarskih kancelarija tokom 2020. preselio gotovo u celosti u domove zaposlenih. Prestankom vanrednog stanja i laganim povratkom u poslovne prostorije većina banaka iskusila je i model hibridnog rada, a pojedini bankari ukazuju da se ovim načinom rada, kada deo zaposlenih nije u svojim kancelarijama, značajno doprinosi i energetskim uštedama, što je u ovo krizno vreme takođe jedan od zahteva postavljen pred celokupnu privredu i poslovni sektor.
Sve veća digitalizacija: Sad me vidiš, sad me ne vidiš
Pandemija COVID -19 koja je započela 2020. godine značajno je uticala na promenu načina poslovanja ne samo privrede, već i banaka. Rad od kuće, uz istovremenu dostupnost klijentima 24/7/365 dana u godini bila je karakteristika celog bankarskog sektora. Migracija ka još savremenijim FinTech rešenjima, odnosno držanje koraka sa naprednim tehnologijama i dalje je imperativ poslovanja svake banke.
Paralelno sa tim, banke će morati da ulažu i u sajber zaštitu, što je izazov koji za bankarski sektor postaje sve značajniji kako se primenjuje savremenija tehnologija i digitalna rešenja za korisnike.
Seoba depozita: u nekretnine…
Niske kamatne stope na štednju u prethodnom periodu pre početka rasta inflacije, što nije bila odlika samo Srbije, uslovile su da su vlasnici depozita svoj novac iz banaka selili, kada je o srpskom tržištu reč, najviše u nekretnine. Bankarski analitičari tu bi lako mogli da pronađu vezu sa rastom stambenih kredita i sve većim brojem zaključenih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.
Tržište nekretnina u Srbiji i dalje beleži sve veće promete.
Iako je ukupna vrednost tržišta merena sumom ostvarenih kupoprodaja stanova i u trećem kvartalu 2022. u porastu i to za 12 odsto u poređenju sa trećim tromesečjem 2021. (podaci Republičkog geodetskog zavoda), već u trećem tromesečju beleži se pad broja prodatih stanova, ali uz oštar rast cena kvadrata i to za čak 38,08 odsto.
Bankari ukazuju da je jedan od značajnih razloga za to svakako i priliv svežeg kapitala upravo zbog prvobitno pomenutog rata u Ukrajini.
Konsolidacija: Ukrupnjavanje, ukrupnjavanje…
Iako nijedna banka neće da otkriva svoje namere koje se odnose na preuzimanje konkurentskih banaka, sudeći prema godini koja je upravo protekla, ovaj izazov nikada neće sići sa dnevnog reda ovdašnjih banaka.
U Srbiji trenutno posluje 21 banka. Videli smo već, lane ih je bilo 23, a 2020. još tri više ‒ ukupno 26.
Ove godine AIK banka je, nakon devet meseci od preuzimanja, sprovela proces pravnog pripajanja Naše AIK banke. Podsetimo, reč je o nekadašnjoj Sberbank Srbija, koju je nakon početka rata u Ukrajini, u martu 2022. preuzela AIK banka i odmah joj promenila ime u Naša AIK banka.
Raiffeisen banka u Srbiji je u avgustu 2021. kupila Credit Agricole banku, uključujući i lizing kompaniju u njenom vlasništvu ‒ CA Lizing Srbija. U septembru 2022. Credit Agricole banka promenila je naziv u RBA banka, a potpuna integracija očekuje se, kako je sama banka najavila do kraja drugog kvartala 2023. godine.
Krajem 2021, podsetimo, spojile su se Direktna banka i Eurobanka i od decembra 2021. posluju pod imenom Eurobank Direktna.
Šta će biti u 2023 – ostaje da vidimo.
Izvor: bonitet.com
Izvorni tekst: link
