Kriptovalute
Treću godinu zaredom bitcoin, kao najpoznatija svetska kriptovaluta, znatno je premašio zarade koje su se mogle ostvariti plasmanom novca u alternativne vrste ulaganja. U 2021. godini bitcoin je doneo prinos od skoro 60 procenata, što je zarada veća u odnosu na rekordni skok cene sirove nafte, indekse američkih ili nemačkih akcija. Razlika je još izraženija u odnosu na vrste imovine koje su lani pretrpele gubitke poput američkih korporativnih i trezorskih dužničkih hartija, zlata ili srebra.
Na čemu je zapravo zasnovan uspeh kriptovaluta i ima li realne računice za skok vrednosti bitcoina u poslednje tri godine od 1.100 procenata?
Matematički protokol
Bitcoin predstavlja prilično revolucionarnu formu digitalnog novca koja omogućava decentralizovano sprovođenje transakcija zasnovano na jasno definisanom matematičkom protokolu. Ovako postavljen sistem registruje transakcije između korisnika putem kriptografije i digitalnog potpisa, te samim tim čuva privatnost učesnika. Činjenica da kriptovalute nisu kontrolisane od bilo kakve vrste regulatora poput Narodne banke dovelo je do njihove velike atraktivnosti naročito poslednjih godina kada države i Narodne banke intezivno zloupotrebljavaju monopol nad emitovanjem novca i donose niz negativnih posledica (negativne kamate, rast zaduženosti nacionalnih privreda, inflacija…).
Naravno, mnogo bolju reklamu za bitcoin i ostale kriptovalute od više nego očite zloupotrebe državnog novca dao je nagli uzelt njihove tržišne vriednosti od nekoliko stotina, pa i hiljada procenata. Snažna potreba investitora da ne propuste dobitke svakako je bitna komponenta u zidanju tržišne vriednosti bilo koje vrste robe ili finansijskog instrumenta, ali njihov rast od ma koliko hiljada procenata ne može biti dokaz da se radi o precenjenosti odnosno stvaranju investicionog mehura.
Vrednovanje
Međutim, kada govorimo o vrednovanju tu počinju ovozemaljski problemi bitcoina i ostalih kriptovaluta. Za razliku od akcija i obveznica koje se relativno lako mogu vrednovati na osnovu procene sadašnje vriednosti njihovih očekivanih, budućih novčanih tokova, kriptovalute ne proizvode bilo kakav novčani tok, pa ovakve procene teško mogu biti od koristi. Vrednovanje kriptovaluta bi moglo da se načini na osnovu pretpostavke o njihovom prihvatanju u budućnosti bilo na mapi korisnika globalnog novca bilo kao etabliranog čuvara vriednosti imovine što je funkcija koju tradicionalno obavljaju zlato i drugi plemeniti metali.
I zaista pad cene zlata od sredine 2020. godine, kada nije bilo ni naznaka kraju pandemije, u velikoj meri je posledica tranzicije investitora ka „digitalnom zlatu“. Činjenica da kriptovalute nemaju karakteristike zlata poput rietkosti (postoji mnoštvo kriptovaluta) i postojanosti koju je zlato dokazalo i dokazuje viekovima zasad su ostale ispod vela abnormalih zarada koje su kriptovalute donosile. Dakle, kriptovalute zasad uspešno igraju ulogu čuvara (uvećanja) vriednosti imovine.
Šta koči?
Kada je u pitanju zamena tradicionalnog novca teško da je u ovom trogodišnjem periodu ekspanzije vrednosti bitcoin-a bilo značajnijih pomaka ako ne računamo špekulativne manevre osnivača Tesle, Maska, i sličnih korporativnih gurua. Volatilnost u kretanju vriednosti kriptovaluta, sporost i ne tako mali troškovi u realizaciji transakcija i dalje koče rast prometa na bitcoin mreži ukoliko zanemarimo ilegalne transakcije.
Ako ovim slabostima kriptovaluta u obavljanju osnovnih funkcija novca (zlata) dodamo i velike rizike od delovanja država (moguća zabrana, uvođenje poreza i sl.) i dalje ostaje pitanje kako je usledila ovakva ekspanzija? Veliki deo odgovora svakako leži u sveopštem rastu tržišta finansijskih instrumenata i roba u pravoj poplavi likvidnosti nakon masivnih monetarnih i fiskalnih stimulansa sprovedenih u ključnim svetskim privredama. Tržišna kapitalizacija (vriednost) svih kriptovaluta je daleko manja od vriednosti najveće svetske kompanije (Apple), pa je obilje likvidnosti veoma lako dovelo do rasta ovog ne tako velikog tržišta.
Stoga će ovogodišnji zaokret u vođenju monetarne politike Fed-a i ostalih važnih centralnih banaka biti ključni test za održanje vriednosti bitcoina i drugih kriptovaluta. U investiconom okruženju u kojem će depoziti i državne obveznice donositi opipljivu zaradu mnogo lakše će biti sprovedena trijaža istorijskog mesta kriptovaluta – puki investicioni mehur ne tako retko viđan u ljudskoj istoriji ili dugovječniji instrument očuvanja vrednosti imovine.
Autor: Nenad Gujaničić, finansijski analitičar Momentum Securities, preuzeto s Bonitet.com
