Laza Paču
Laza Paču je poznati srpski privrednik i ekonomista, koji je u svojoj karijeri radio u raznim oblastima finansija, uključujući bankarstvo, osiguranje i investicije. Kada je postao ministar finansija u Vladi Republike Srbije, suočio se sa velikim izazovima u oblasti ekonomije, uključujući inflaciju, visoku nezaposlenost i niske stope privrednog rasta.
Jedna zanimljiva priča o Pačuu se odnosi na njegovu ulogu u rešavanju finansijske krize koja je pogodila Srbiju krajem devedesetih godina prošlog veka. Tada je Paču uspeo da izdejstvuje međunarodnu finansijsku pomoć od Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koja je pomogla da se stabilizuje inflacija i ponovo pokrene ekonomski rast u Srbiji.
Paču je takođe bio poznat po svojoj sposobnosti da efikasno upravlja javnim finansijama, što je pomoglo da se poboljša fiskalna disciplina u zemlji. Jedan primer njegove odlučnosti u sprovođenju fiskalne politike bio je uvođenje novog poreza na imovinu, koji je predstavljao važan izvor prihoda za budžet Republike Srbije.
Pored toga, Laza Paču je takođe bio aktivan u nevladinom sektoru, uključujući osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji. Njegovo zalaganje za unapređenje privrede i povećanje životnog standarda građana Srbije, čine ga jednim od najznačajnijih ekonomista i državnih službenika u Srbiji poslednjih decenija.
Ukratko, Laza Paču je osoba koja je svojim radom i zalaganjem doprinela da se poboljšaju finansijski uslovi i unapredi privreda u Srbiji.
Prema jednoj anegdoti koja se često navodi, Kralj Petar II je navodno došao kod Laze Pačua kako bi podigao kredit za izgradnju crkve u Topoli, koja je bila važna za srpsku istoriju i kulturu.
Prema ovoj anegdoti, Laza Paču navodno nije bio voljan da odobri kredit, jer Kralj Petar II nije imao dovoljno pokrića. Međutim, prema istoj anegdoti, Laza Paču je navodno ponudio da bude lični žirant Kralju Petru II kako bi se kredit odobrio i izgradnja crkve mogla da se nastavi.
Ipak, treba naglasiti da ova priča nije potvrđena pouzdanim istorijskim izvorima i da se ne zna sa sigurnošću da li je tačna ili ne. Postoji mogućnost da je ova anegdota samo priča koja se prepričava bez jasnog istorijskog dokaza.