Odgovorno i promišljeno uz stanovništvo i privredu i u 2023.
Tokom 2020. i 2021. godine za vreme pandemije prouzrokovane virusom Covid-19 isticano je da su banke mnogo spremnije na krizu nego 2008. godine, što se videlo kroz veliku podršku koju su pružile privredi i građanima. Ipak, tokom 2022. situacija na svetskom tržištu, a i kod nas, možda je još komplikovanija.
Tim povodom, Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija u razgovoru za Blic ocenjuje trenutno stanje srpskog bankarskog tržišta.
– Činjenica je da su banke u krizu 2020. godine, izazvanu uticajem pandemije, ušle neuporedivo spremnije nego 2008. godine – visoko kapitalizovane i veoma lidne. Takođe, brza i adekvatna reakcija Vlade i Narodne banke Srbije, doprinela je da se negativni efekti na privredu, stanovništvo i same banke minimizuju. Bankarski sektor je izašao iz ove, već sada daleke krize stabilan, bez posledica. Ovo je važno jer je za jaku privredu, neophodan jak finansijski sektor.
Izlazak iz pandemije prouzrokovane virusom Covid-19 sa sobom je doneo nešto veći rast cena od očekivanog, u najvećoj meri prouzrokovan narušenim lancima snabdevanja. Krajem prošle godine predviđanja kako globalnih centralnih banaka, tako i privrede, su bila da će inflacija biti nešto viša, međutim ono što nije bilo očekivano jeste sukob Rusije i Ukrajine koji je dodatno ubrzao i pojačao inflatorne pritiske. Cene energenata, određenih sirovina, kao i hrane, dostigle su maksimalne vrednosti u poslednjih nekoliko decenija (neke od sirovina i istorijski najveće vrednosti). Geopolitička dešavanja dovela su u pitanje energetsku stabilnost Evrope s obzirom na to da je Rusija glavni snabdevač gasa za većinu evropskih država, kao i snabdevanje hranom za pojedine zemlje iz Afrike, s obzirom da su Ukrajina i Rusija veliki izvoznici žitarica. Navedene činjenice uticale su na to da inflacija dostigne dvocifrene vrednosti (najviše vrednosti u poslednjih više od 30 godina u razvijenim zemljama), a samim tim i prouzrokuje najbrže, najveće i skoro sinhronizovano zatezanje monetarne politike većine centralnih banaka. Od marta ove godine Američke federalne reserve su podigle stopu za 425 bazičnih poena na 4.5%, dok je Evropska centralna banka podigla referentnu stopu za 250 bazičnih poena na 2.5%. Nešto agresivnija reakcija američkih federalnih rezervi ogleda se u samom uzroku inflacije. Naime, u SAD inflacija je prouzrokovana na strani tražnje s obzirom da su u toku pandemije vodili nešto relaksiraniju fiskalnu i monetarnu politiku, dok je inflacija u EMU u najvećoj meri prouzrokovana rastom cena energenata i sirovina.
S obzirom na to da smo mala, otvorena, energetski zavisna ekonomija, situacija u Srbiji nije bila mnogo drugačija. Inflacija je dostigla nivo od 15.1% u novembru 2022. godine.
Snaga banaka ogleda se i u nastavku pružanja pomoći, za sve ovo vreme od početka pandemije pa do sada. Mnogi programi koje i sada, konkretno UniCredit sprovodi i nudi, deo su mera za smanjenje efekata krize. Naravno, kao i svi veliki učesnici na svetskom, ali i na domaćem tržištu, banke svakako osećaju uticaj ovih geopolitičkih i ekonomskih kretanja.
– Kako na globalnom tržištu rastu inflatorni pritisci, jasno je da centralne banke pooštravaju monetarne uslove, jer je to jedan od načina da se izbegnu različiti sekundarni efekti inflacije i njen dalji rast na domaćem tržištu. Stoga, potpuno je jasan postupak naše centralne banke, koja u trenutnoj situaciji i toj borbi, osim ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.
Narodna banka Srbije podigla je referentnu stopu za 400 bazičnih poena na 5.0% u borbi protiv inflacije. Treba imati u vidu karakteristike naše ekonomije i uvozni karakter porekla inflacije, takođe i da je skoro dve trećine inflacije vezano za energente i sirovu hranu, a to su faktori na koje centrala banka ne može da utiče monetarnom politikom. Evidentno je da će ekonomski rast biti niži od očekivanog i projekcije su da će biti oko 2.5%. Za razliku od svih negativnih iznenađenja tokom godine, nešto slabiji početak zime kao i veći priliv deviza po osnovu nastavka rasta stranih direktnih investicija i izvoza (kao i manje uvoza energenata od očekivanog) doprineli su da deficit tekućih transakcija bude niži nego projektovani za proteklu godinu. To je dodatno ojačalo stabilnost deviznog kursa. Od maja primetni su pritisci na strani jačanja dinara, a za održavanje stabilnosti Narodna banka je od početka godine kupila više od 500 miliona evra.
Takođe, izuzetno je dobro i za monetarnu politiku i za kretanje inflacije to što i pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina dostupnih pokazatelja za prvu polovinu protekle godine ukazuju na to da je nastavljen rast ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu.
Centralna banka i Vlada adekvatno kontrolišu inflatorne pritiske, i uveren sam da će svojim merama nastaviti u tom pravcu i u ovoj godini, da će fiskalna politika da kontroliše rast cena osnovnih životnih namirnica koje najviše pogađaju stanovništvo, a da će Centralna banka nastaviti da vodi odgovornu monetarnu politiku kojom će na srednji rok smanjivati inflaciju.
Treba li građani da strahuju od rasta cena kredita, a banke od rasta nenaplativih kredita?
– Još u trenutku kada su Američke Federalne rezerve najavile povećanje kamatne stope, takav stav je naišao na veliku reakciju u finansijskom svetu, i to pre svega zbog straha da bi podizanje kamata moglo da ima znatne negativne posledice na zemlje sa višim nivoom duga denominovanog u dolarima, a naročito usled suočavanja sa posledicama uticaja pandemije na ekonomska kretanja. Ipak, kako se još tada moglo čuti i od naših zvaničnika, Srbija se ne nalazi u toj grupi zemalja jer je udeo dolarskih kredita znatno smanjen proteklih godina.
Centralna banka Srbije naglasila je da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i krajem godine iznosilo je 3,4 %, što je dobar oslonac i osnova za bilo kakvo dalje kretanje i nove okolnosti na tržištu.
Tokom 2023. godine se očekuje blagi rast kamatnih stopa na kredite. Klijenti ne treba da strahuju, međutim, ukoliko osete potrebu, treba uvek da se konsultuju sa svojom bankom oko eventualnog reprograma obaveza. U UniCredit Banci klijenti od nas u svakom trenutku, mogu očekivati podršku i transparentnost. Mi smo tu, kao društveno odgovorna kompanija, da sve sagledamo i saslušamo i da u svakoj situaciji pomognemo u donošenju odluka u obostranom interesu.
Svim građanima koji planiraju da se zaduže u 2023. godini, preporučio bih da pre svega uzmu u obzir sve aspekte koji mogu da utiču na njihovu sposobnost redovnog izmirivanja obaveza, da se dobro informišu i donesu racionalnu odluku.
Često možemo čuti u javnosti da je tokom ovog neizvesnog perioda došlo i do ubrzanja određenih trendova, poput digitalizacije bankarskog sistema. Kakve novine je Unicredit banka uvela u svom poslovanju i da li je nešto novo po tom osnovu u planu za predstojeći period?
– Pre svega, pandemija je ubrzala digitalizaciju korisničkih alata. To je generalna promena na tržištu, a izuzetno je vidljiva i u bankarskom sektoru. Mnogi klijenti postali su svesni mogućnosti koje pružaju mBanking i eBanking na primer, a kako smo tu da uvek osluškujemo potrebe klijenata u našoj oblasti, tako i te korisničke aplikacije konstantno prilagođavamo korisničkim potrebama. Ono na čemu smo mi u UniCredit Banci radili i nastavljamo i u narednom periodu, je unapređenje aplikativnih rešenja. Korisnicima se sada nudi više mogućnosti koje znatno olakšavaju svakodnevnu saradnju sa nama, ali i s druge strane našim zaposlenima olakšavaju komunikaciju.
Istakao bih da smo kao jedan od lidera na našem tržištu ponudili pravnim licima novu platformu za factoring, kroz koju smo omogućili neposredan pristup podnošenju zahteva, dostavljanju dokumentacije, kao i mogućnosti uvida u stanje po faktoring transakcijama u realnom vremenu. S druge strane, ovom novom platformom uvećali smo nivo automatizacije i smanjili komunikaciju i broj interakcija sa bankom. Konačno, platforma omogućava nove oblike faktoringa, poput obrnutog faktoringa, čime se UniCredit Banka Srbija svrstava u sam vrh tržišta kada je obuhvat ponude u pitanju.
Takođe, još jedna aplikacija koju smo od nedavno uveli u rad odnosi se na online otvaranje i održavanje računa pravnih lica, a koja omogućava daljinski proces otvaranja računa kako bi klijenti brže i efikasnije završavali sve ono zbog čega im je banka potrebna.
Mnogo toga nam je u planu za naredni period, jer nam je digitalizacija postavljena kao jedan od strateških ciljeva, a svakako već na početku godine ćemo imati online otvaranje računa za fizička lica i keš kredite preko naše mobilne aplikacije.
Koliko je u današnjim okolnostima čestih promena i ubrzanog razvoja tehnologije teško odgovoriti na potrebe klijenata?
– Na razvoj novih tehnologija uvek gledam kao na sve veću mogućnost da brže i efikasnije odgovorimo na potrebe naših korisnika. Potrebe savremenog čoveka za bankom i bankarstvom se konstantno menjaju u skladu sa razvojem tehnologije i napretkom digitalizacije, pa i mi bankari imamo priliku da frekventnije odgovorimo inovacijama.
Naši klijenti će sve manje vremena provoditi u banci za jednostavne i uobičajene transakcije. Neće biti čekanja u redovima, smanjiće se nepotrebna birokratija, a naši korisnici će moći da dobiju kvalitetniju bankarsku uslugu.
Iako je primetan trend smanjenja broja suvišnih interakcija sa bankom, primećujemo i trend da naši klijenti žele sve više i da razumeju bankarstvo, da shvate šta je najbolje za njih, kako da štede na najbolji način, kako da se zaduže, kako na najbolji način da upravljaju svojim finansijama i na koje sve načine banka može da ih podrži u tome.
Ova uloga banaka naročito dolazi do izražaja upravo u ovakvim vremenima, kada se suočavamo sa nepredviđenim okolnostima i izraženom neizvesnošću. Mi kao banka se trudimo da klijentima uvek budemo na usluzi, da im omogućimo personalizovan pristup, da razumemo njihove individualne potrebe kako bismo donosili odluke koje će upravo njima bolje služiti da izaberu najbolji put za sebe u svakoj sferi poslovanja.
U kakvu godinu ulazimo i koja su očekivanja u 2023? Koji su izazovi pred nama?
– Sukob u Ukrajini i dalje traje, svakako da nas očekuje izazovna godina, kako u pogledu cenovne i energetske stabilnosti, tako i u pogledu geopolitičkih tenzija. S obzirom na izuzetno jaku reakciju centralnih banaka ove godine, očekivanja su da će globalni rast biti ispod 2% u 2023. godini što se praktično smatra recesijom, a kao glavni usporivači se smatraju SAD i evrozona za koje se predviđa nulti rast.
Ono što tržišta očekuju, što se tiče kamatnih stopa, jeste da ciklus zatezanja nije završen s obzirom na još uvek visoku baznu inflaciju, ali da je svakako najveći šok već prošao. Što se SAD tiče, tržišna očekivanja su da će referentna stopa doći do 5%, dok će u EMU stopa doći do 2.75% do kraja prvog kvartala 2023. Kada je reč o inflaciji, već je primetno usporavanje u razvijenim zemljama prema poslednjim podacima i očekivanja su da će se nastaviti i u sledećoj godini, da bi krajem godine dostigle vrednosti od 3%, kako u SAD, tako i u evrozoni.
Kada govorimo o Srbiji, još uvek nismo dostigli vrhunac inflacije koji se očekuje i ne bi trebalo da prelazi nivo od 16,0%. Doprinos smirivanju bazne inflacije, pa samim tim i celokupne, jeste stabilnost deviznog kursa koji se očekuje i 2023. godine. Nedavno usvojen budžet Republike Srbije predviđa prosečnu inflaciju od 11% i stopu privrednog rasta od 2.5% naredne godine. Projekcije makroekonomista naše banke predviđaju nešto nižu stopu rasta (1.5-2.0%), prevashodno usled slabije eksterne tražnje (usporavanje u EU kao vodeći spoljnotrgovinski partner Srbije). Izuzetno bitno za 2023. godinu je završetak gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-Bugarska i pristup uvozu tečnog gasa iz Azerbejdžana, kao i nastavak reforme energetskog sektora. Garant reformama je svakako i tržišno dobro prihvaćen novi Standby aranžman sa MMF-om koji će garantovati državi finansiranje u iznosu od 2.4 milijarde evra. Rizici za ostvarivanje pojekcija su veliki s obzirom na geopolička dešavanja: sukobi u Ukrajini, odnosi SAD – Kina, nastavak priliva stranih direktnih investicija (poskupljenje novca), kao i vremenske neprilike koje utiču na poljoprivrednu sezonu.
UniCredit Banka u Srbiji jedna je od lidera u ESG-u, posebno u u oblasti finansiranja projekata energetske efikasnosti, pre svega vetroparkova. Koliko je to važno na domaćem tržištu i kakvi su dalji planovi po tom pitanju i očekivanja za naredni period?
– UniCredit Banka u Srbiji prati finansiranje projekata u oblasti obnovljivih izvora od uvođenja prvog zakonskog okvira. Danas smo tržišni lider kada govorimo o finansiranju vetroparkova, jer finasiramo 5 vetroparkova u Srbiji od ukupno 7, i jedina smo banka koja samostalno finansira 3 vetroparka, čime doprinosimo snabdevanju oko 70.000 domaćinstava električnom energijom iz obnovljivih izvora. Tržišno ućešće naše banke u finansiranju zelenih investicija prevazilazi naše ukupno tržišno učešće. Ovaj podatak pokazuje našu povećenost u finansiranju zelene tranzicije.
Sa ciljem pružanja podrške klijentima, u implementaciji energetski efikasnih rešenja, UniCredit Bank Srbija je tokom 2021. godine ugovorila dve kreditne linije po toj osnovi. Jedna linija je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja podstiče preduzeća da ulažu u standarde visokih performansi, tehnologije i usluge, omogućavajući im da postanu konkurentniji i energetski efikasniji. Drugu sprovodimo u saradnji sa Evropskom Investicionom Bankom, a ima za cilj podršku zapošljavanju, stručnom usavršavanju i dugoročnom zadržavanju lica iz osetljivih društvenih grupa.
Dodatno, sve više projekata se odnosi i na energiju sunca, prvenstveno kroz našu lizing uslugu, gde je već prepoznata potreba tržišta i klijenata u ovom segmentu zelene tranzicije. Plan nam je da se još intenzivnije posvetimo i ulažemo u projekte solarne energije, a sve prateći domaću i evropsku regulativu i promene koje se na tom polju dešavaju. Istovremeno nam je cilj i da osnažimo našu savetodavnu podršku klijentima u ispunjavanju ESG standarda i adekvatnom uključivanju u evropske i svetske lance snabdevanja.
