Početak bankarstva
Nekada, kada nisu postojali bankarski poslovi niti bankarske ustanove, ljudi su se koristili metodom trampe. Znači ako ja imam višak stvari koji mi ne treba, razmeniću ga za nečiji višak koji ne treba toj osobi sa kojom ću se zameniti. Ubrzo potom trampa stvarima nije bila dovoljna, već je bila potrebna neka vrsta novca, a na početku to je bilo zlato, koje je bilo veoma vredno. Kasnije, pojavio se i metalni novac, a potom i papirni, i sve tako do vremena u kojima se nalazimo trenutno.
Najranije forme bankarstva
Istorija bankarstva usko je povezana sa pojavom novca, ali razni oblici bankarskih transakcija čak prethode pronalasku novca. To je bila trampa, odnosno zamena robe za robu. Depoziti su se u početku sastojali od raznih proizvoda, a kasnije je neka roba imala funkciju opšteg ekvivalenta – žito, stoka i neki dragoceni predmeti. To je čak bilo regulisano i u Hamurabijevom zakoniku (oko 1780. godine pne), gde se pominje plaćanje pića žitom u velikoj težini (član 108).
Novac je nastao u 7. veku pne, na teritoriji Lidije u Maloj Aziji. Ovo područje bilo je bogato zlatom i srebrom, pa su Liđani brzo ovladali veštinom obrade plemenitih metala. Pretpostavlja se da nije korišćen kao sredstvo trgovačke razmene, već je bilo lakše skladištiti velike količine plemenitih metala kroz novčiće.
Ovaj izum je prihvaćen širom istočne obale Sredozemlja, pa je u grčkim polisima postao osnovno sredstvo plaćanja. Usvajanje novčane privrede olakšalo je trgovinu. U svakom grčkom polisu, a kasnije i u rimskim gradovima postojala je tržnica gde su prodavci nudili svoje proizvode za novac. Svaki grad je imao svoju kovnicu novca sa simbolima vladara ili nekog božanstva.
Iz toga se javila potreba da se novac drugog grada zameni za domaći, a onda se razvio i veliki broj drugih delatnosti vezanih za novac, i to su bili tzv. menjački poslovi. Klupe i stolovi koristili su se za menjačke poslove kao neka vrsta šaltera. Po toj praksi je i banka dobila ime. Naime, banca na staroitalijanskom znači klupa.
U grčkim polisima nastali su prvi oblici zaduživanja uz hipoteku, a u Rimu su bankari (agentarius) primali depozite i štedne uloge, posredovali u novčanom prometu i odobravali prve kredite. Tada su banke institucionalizovane.
Razvoj banaka prekinulo je prihvatanje hrišćanstva, a zatim i upadi varvarskih plemena.