Privrednici smanjili kreditnu aktivnost
Kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru, posmatrano na međugodišnjem nivou, nastavila je da usporava tokom drugog tromesečja, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) o trendovima u kreditnoj aktivnosti u ovom periodu.
Precizira se da je međugodišnji rast kredita ovom sektoru u junu iznosio 0,8 odsto, pri čemu su krediti privredi smanjeni za 1,1 odsto, a stanovništvu povećani za 2,7 procenata.
Usporavanje domaće kreditne aktivnosti tumači se kao posledica visoke baze iz prethodne godine, zatim dospeća kredita iz garantnih šema, kao i viših kamatnih stopa na kredite zbog restriktivne monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.
Krediti privredi su u drugom tromesečju smanjeni za 1,3 milijarde dinara ili za 0,1 odsto, što predstavlja manji pad u odnosu na prvo tromesečje. Pritom, pad potraživanja po osnovu nekategorisanih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva je u velikoj meri neutralisan rastom investicionih kredita i kredita za uvoz.
Pad su zabeležili i krediti velikim preduzećima, dok je zaduživanje mikro i srednjih preduzeća povećano.
Posmatrano po delatnostima, smanjeno je pre svega zaduživanje preduzeća iz prerađivačke industrije i energetike, dok je najviše povećano kreditiranje građevinskih preduzeća i preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama.
Rast gotovinskih i stambenih kredita
Za razliku od kredita privredi, krediti stanovništvu su u drugom tromesečju povećani za 14,9 milijardi dinara ili za 1,0 odsto, čemu je najviše doprineo rast gotovinskih kredita, za kojima slede stambeni krediti i investicioni krediti odobreni preduzetnicima, navela je NBS.
Izraženiji rast gotovinskih kredita uticao je na to da učešće ovih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u junu bude povećano na 44,0 odsto, dok je udeo stambenih kredita iznosio 40,1 procenat.
Što se tiče učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, ono je u junu zadržano blizu minimuma od oko tri procenta, što, prema oceni NBS, ukazuje na to da rast troškova otplate kredita, koji je posledica rasta kamatnih stopa, kao i prestanak važenja nekih mera kojima je podržavan privatni sektor tokom pandemije, nije uticao na kvalitet aktive banaka.
Izvor: Politika, Tanjug, Bizlife
