Rate za stambene kredite veće i za 100 evra
Šestomesečni euribor je ovih dana skočio na dva odsto, nivo na kom je poslednji put bio 2008. godine, što građanima s kreditima u evropskoj valuti i varijabilnom kamatom, kakvi su uglavnom stambeni zajmovi, rate podiže i za više od 100 evra.
Tačan iznos povećanja mesečnih anuiteta kredita u otplati zavisi od količine pozajmljenog novca, ugovorene kamate, perioda otplate i od toga koliko je vremena prošlo otkada je kredit odobren.
Vruć krompir cele Evrope – Neće se ponoviti scenario sa švajcarcima
Kako rate evrokredita skaču, dužnici strahuju da li će moći da nastave da ih plaćaju.
Dušan Uzelac, s portala Kamatica kaže da rast euribora nije toliko za brigu koliko bi bio alarmantan procenat ljudi koji ne mogu da ih isplate:
– Kriza je vruć krompir celog sveta, a krediti problem cele Evrope. Scenario sa švajcarcima se neće ponoviti jer je dužnika mnogo. Svi se oslanjaju na evro i veće turbulencije se ne smeju dozvoliti, iako traje globalni sukob koji se obija preko leđa građana.
Obistinile se prognoze
Ekonomisti su letos upozoravali da će potez Evropske centralne banke (ECB) s podizanjem referentne kamate u cilju smanjenja inflacije u zoni evra direktno uticati na povećanje rata kredita vezanih za euribor, odnosno za evro, kao i da će to posebno pogoditi oko 150.000 građana Srbije sa stambenim zajmovima.
Nakon skoka vrednosti šestomesečnog euribora sa minus 0,54 odsto u januaru ove godine na sadašnja dva odsto, ove prognoze su se i obistinile, a kalkulacije pokazuju da će rate za pojedine stambene evrokredite porasti od 68 evra (7.976 dinara) do čak 114 evra (13.372 dinara)! Naime, ukoliko je neko podigao kredit od 50.000 evra na 20 godina, početkom godine imao je ratu od 276 evra, a ona će sada biti 344 evra, što je za 68 evra više. A ukoliko je, na primer, neko podigao 80.000 evra na 25 godina, rata mu je početkom godine bila 377 evra, a sada je 491, što je za 114 evra više u odnosu na početak godine. Ovi primeri odnose se na zajmove sa ugovorenom kamatom od 3,5 odsto plus šestomesečni euribor.
Dušan Uzelac s portala Kamatica za Kurir kaže da je ovakav rast eurobora očekivan.
– Euribor je pokazatelj stanja na tržištu i vrlo brzo je porastao sanule na dva odsto. To se moglo očekivati jer nije logično da u krizi u kakvoj je ceo svet on bude tako nizak – kaže Uzelac, koji se ne usuđuje da prognozira koliko će još euribor rasti.
Ljude na ovo niko nije upozorio – Kome treba kredit, može da ga podigne
Ljudi su većim iznosima za rate kredita uglavnom šokirani, a Dušan Uzelac s portala Kamatica kaže da je to zato što ih na potencijalne scenarije niko nije upozorio:
Postojala je praksa banaka koja nije bila baš poslovna. Pozivali su ljude da kupe kredite u momentima kada je euribor bio u minusu, a niko im nije rekao da on može da raste i uđe u plus. Klijentima nisu najavljivali rizike zaduženja samo da bi prodali kredite. Svakako, i kad je situacija bila znatno gora, krediti su se prodavali. Ko se pita da li da podiže kredit, a treba mu, moj odgovor je uvek da to radi ako ima stabilan posao i primanje i može da ga isplati.
Najcrnji scenario
– Euribor će stati na nivou balansa ponude i tražnje novca. Taj nivo, nažalost, niko ne može da predvidi u kratkom roku usled aktuelnih i tubulentnih ponašanja na ekonomskim tržištima – kaže on, ali podseća da je najveću vrednost evropska referentna kamata imala pre 14 godina.
– U oktobru 2008. euribor je bio 5,4 odsto. To je bio momenat velike krize i nakon tog skoka usledila je reakcija centralnih banaka, posle čega je on pao. Od tih 5,4 odsto u oktobru 2008. pao je na jedan odsto do decembra 2009. Ovaj problem je prevelik da bi se zanemarivao, ali ako postane veći, doći će do hitne reakcije. Neće se dozvoliti da rate toliko poskupe da ljudi ne mogu da ih otplaćuju – navodi on i zaključuje da bi skok euribora na pet odsto bio najcrnji scenario.
Ukoliko bi se te najcrnje slutnje obistinile, onaj ko je podigao kredit od 50.000 evra na 20 godina imao bi ratu od 434 evra, što je za 158 evra više nego na početku ove godine. A ako bi to zadesilo nekoga ko je uzeo pozajmicu od 80.000 evra na 25 godina, on bi imao ratu od 644 evra, što je za 267 evra više nego na početku 2022.
