Kada se isplati refinansiranje kredita?

Rata od 32.000 dinara može da izgleda prihvatljivo dok ne saberete koliko još godina treba da je plaćate i koliko vas preostali dug stvarno košta. Refinansiranje kredita kada se isplati nije pitanje na koje se odgovara samo poređenjem dve kamatne stope. Važni su preostali dug, rok otplate, naknade, polisa osiguranja i to da li niža rata zaista donosi uštedu ili samo produžava obavezu.

Refinansiranje znači da novim kreditom zatvarate jedan ili više postojećih kredita. Cilj može biti manja mesečna rata, niži ukupan trošak, prelazak sa promenljive na stabilniju kamatu ili objedinjavanje više obaveza u jednu. Dobra odluka zavisi od brojeva, ali i od vašeg kućnog budžeta: nije ista situacija kada želite da rasteretite mesečni keš, i kada želite da dug što pre i jeftinije zatvorite.

Kada se refinansiranje kredita isplati

Najčešći razlog je povoljnija kamata. Ako nova ponuda ima nižu efektivnu kamatnu stopu, a troškovi prelaska nisu visoki, refinansiranje može smanjiti ukupan iznos koji ćete vratiti banci. Efektivna kamatna stopa je korisnija od nominalne, jer pored kamate obuhvata i veći deo troškova kredita koje plaćate pod propisanim uslovima.

Ipak, niža kamata sama po sebi nije dovoljna. Zamislite da vam je ostalo još 1.500.000 dinara duga i četiri godine otplate. Nova kamata može biti povoljnija, ali ako novi kredit ugovorite na sedam godina, rata će verovatno pasti. To može biti veliko olakšanje za mesečni budžet, ali ukupna kamata kroz duži period može biti veća. U tom slučaju refinansiranje je dobro za likvidnost, ali ne mora biti najjeftinije rešenje.

Refinansiranje ima naročito smisla u nekoliko realnih situacija. Prva je kada je postojeći kredit odobren u periodu viših kamata, a sada možete dobiti znatno povoljniju ponudu. Druga je kada imate više skupih obaveza – na primer, gotovinski kredit, kreditnu karticu i dozvoljeni minus – pa njihovo objedinjavanje donosi pregledniju ratu i manji mesečni pritisak. Treća je kada vam se finansijska situacija poboljšala: redovnija primanja, veća plata ili bolji kreditni profil mogu vam otvoriti vrata boljim uslovima.

Kod stambenih kredita odluka traži dodatnu pažnju, jer su iznosi veći, a period otplate dug. Razlika od nekoliko procentnih poena može predstavljati ozbiljan novac, ali troškovi procene nekretnine, hipoteke, osiguranja i dokumentacije takođe mogu biti značajni. Zato se za stambeni kredit ne gleda samo prva niža rata, već računica za preostali period otplate.

Niža rata nije automatski i manji trošak

Ovo je najčešća zamka. Banka može ponuditi ratu koja je manja za nekoliko hiljada dinara, što na prvi pogled deluje kao očigledan dobitak. Međutim, potrebno je proveriti da li je rok produžen i koliko ćete ukupno platiti od dana refinansiranja do poslednje rate.

Ako vam je cilj da smanjite mesečno opterećenje zbog promene posla, većih troškova domaćinstva ili drugih obaveza, duži rok može biti opravdan. Manja rata daje prostor da redovno servisirate dug i izbegnete kašnjenja. Ako, međutim, imate dovoljno stabilan prihod, često je pametnije zadržati isti ili kraći rok i iskoristiti nižu kamatu za stvarnu uštedu.

Tražite dva obračuna: jedan sa rokom koji odgovara preostalom roku starog kredita i drugi sa rokom koji vam donosi željenu ratu. Tako jasno vidite cenu komfora. Razlika između ta dva scenarija često je važnija od reklamirane kamatne stope.

Troškovi koji odlučuju da li postoji ušteda

Kod refinansiranja postoje troškovi koji mogu pojesti korist od povoljnije kamate, naročito ako je do kraja starog kredita ostalo malo vremena. Neki troškovi zavise od vrste kredita, banke i obezbeđenja, ali računica mora da obuhvati sve što plaćate prilikom zatvaranja stare i aktiviranja nove obaveze.

Obično treba proveriti:

• naknadu za prevremenu otplatu postojećeg kredita, kada je primenljiva;
• trošak obrade novog zahteva i eventualnog vođenja računa;
• troškove kreditnog biroa, administracije i prenosa sredstava;
• polisu osiguranja, a kod stambenog kredita procenu nekretnine, trošak hipoteke i upise;
• obavezne dodatne proizvode, poput paketa računa ili osiguranja, ako utiču na cenu ponude.

Nije dovoljno pitati kolika je rata. Tražite podatak o ukupnom iznosu za vraćanje i plan otplate. Zatim od tog iznosa odvojite ono što biste platili da nastavite postojeći kredit, pa uporedite razliku sa svim jednokratnim troškovima refinansiranja. Tek tada možete govoriti o stvarnoj uštedi.

Fiksna ili promenljiva kamata: šta kupujete refinansiranjem

Kod promenljive kamate rata može da se menja tokom otplate, najčešće u skladu sa ugovorenim referentnim parametrom i maržom banke. To znači da ponuda koja danas izgleda povoljno može biti manje povoljna ako tržišne stope porastu. Sa druge strane, kada stope padaju, promenljiva kamata može doneti niži trošak.

Fiksna kamata daje predvidivost. Znate kolika je rata i lakše planirate porodični budžet, što je mnogim korisnicima važnije od mogućnosti da buduća rata eventualno padne. Nema univerzalno boljeg izbora: neko ko ima tesan budžet može više vrednovati sigurnost iste rate, dok korisnik sa većom rezervom može prihvatiti promenljivost ako je početna cena povoljnija.

Posebno obratite pažnju na kombinovane modele i period za koji važi fiksna stopa. Posle isteka tog perioda uslovi se mogu promeniti. U ugovoru proverite formulu po kojoj se kamata kasnije određuje, a ne samo kamatu iz prvih nekoliko godina otplate.

Kada refinansiranje verovatno nema smisla

Ako ste postojeći kredit skoro otplatili, najveći deo kamate možda je već plaćen kroz ranije rate. Novi troškovi i novi rok tada mogu biti nepovoljniji od nastavka postojeće otplate. Slično važi kada je razlika u kamati mala, a za refinansiranje su potrebni značajni troškovi dokumentacije i obezbeđenja.

Oprez je potreban i kada refinansiranjem zatvarate potrošačke dugove, a zatim ponovo aktivirate kartice, minus ili nove kredite. Tada se ne rešava uzrok zaduženosti, već se samo oslobađa prostor za novi dug. Refinansiranje je alat za uređenje obaveza, ne dodatni prihod.

Ako vam je problem povremeni manjak novca, pre nove prijave najpre napravite pregled prihoda i redovnih troškova. Rata bi trebalo da ostavi dovoljno prostora za stanovanje, hranu, račune, nepredviđene izdatke i makar malu rezervu. Kredit koji je odobren ne mora automatski biti kredit koji je bezbedan za vaš budžet.

Kako da uporedite ponude bez pogrešne računice

Pripremite ugovor ili poslednji plan otplate postojećeg kredita. Potrebni su vam preostala glavnica, broj preostalih rata, trenutna rata, kamata i podatak o eventualnoj naknadi za prevremenu otplatu. Sa tim podacima nova ponuda može da se poredi precizno, a ne napamet.

Od svake banke ili posrednika tražite isti skup informacija: iznos novog kredita, nominalnu i efektivnu kamatu, mesečnu ratu, rok, ukupan iznos za vraćanje, sve jednokratne troškove i uslove koji moraju da se ispune da bi navedena kamata važila. Ako jedna ponuda uključuje osiguranje ili paket računa, a druga ne, poređenje samo po rati nije fer.

Dobar praktičan test je period povrata troškova. Ako refinansiranjem štedite 2.000 dinara mesečno, a prelazak vas ukupno košta 60.000 dinara, potrebno je oko 30 meseci da vratite taj trošak. Ako planirate da kredit zatvorite ranije ili prodate nekretninu pre tog roka, korist može izostati.

Alka Capital može pomoći da se ponude prevedu na jezik ukupnog troška, rate i roka, kako biste znali šta potpisujete pre nego što pokrenete proceduru. To je naročito korisno kada istovremeno zatvarate više obaveza ili upoređujete različite modele kamata.

Najbolja odluka nije uvek ona sa najmanjom ratom, već ona posle koje vam dug ostaje pod kontrolom, a budžet ima dovoljno prostora za život koji se dešava između dve rate.