Otvorene inovacije
Najjednostavnije rečeno, “otvorene inovacije” predstavljaju koncept koji se odnosi na implementaciju priliva i odliva znanja, kako bi se unapredile interne inovacije i proširila potencijalna tržišta za eksternu eksploataciju inovacija. (Cheng, Huizingh, 2014).
U ranijem periodu, koncept “otvorenih inovacija” se više istraživao u oblasti proizvodnih preduzeća, a usluge su bile u tom kontekstu manje zastupljene. Međutim, današnja poslovna praksa je pokazala da se ovaj koncept uspešno može primeniti i u uslužnom sektoru privrede, radi ostvarivanja pozitivnog uticaja na poslovne rezultate, kao i radi povećanja intenziteta konkurencije (Foroughi i drugi, 2015). Zato “otvorene inovacije” kao koncept privlači sve veću pažnju današnjih stručnjaka, pa se da se pojavila potreba za boljim upravljanjem inovacijama, a smatra se da se povećanje inovativnosti može ostvariti kako sticanjem znanja u okviru same kompanije, tako i idejama koje dolaze iz eksternih izvora, ali i odlaznim oblicima inoviranja, kako bi se eksterno potvrdila efikasnost eksploatacije inovacija (Granstrand, Holgersson, 2014). Suština koncepta “otvorene inovacije” ukazuje na mogućnosti korišćenja internih ideja kompanije i znanja iz okruženja u kome ona posluje, kako bi se razvili brojni inovativni procesi i unapredilo postojeće poslovanje. Kada kompanija razvije čvrst odnos sa eksternim akterima na tržištu, može da razvije brojne efikasne poslovne strategije, kojima će nastojati da maksimalno iskoristi svoje tehnološke sposobnosti, u procesu razvoja novih proizvoda i usluga u poslovanju (Vega-Jurado i drugi, 2015).
Big Data
Jedna od najznačajnijih karakteristika savremenog tržišta jeste da se informacije javljaju kao jedan od osnovnih faktora u organizovanju procesa poslovanja, jer ko poseduje blagovremene informacije ima moć na tržištu. U tom kontekstu često se pominje big dana sintagma, koja označava kompleksne setove podataka, kod kojih nije moguće primeniti tradicionalne tehnike njihove obrade, jer su u pitanju podaci koji su brojni, raznovrsni i različitih formata.
Iz navedenih razloga, kompanije nastoje da razviju nove načine obrade ovih podataka, pre svega kroz upotrebu savremene tehnologije: (Bholat, 2015)
- U pitanju su podaci ogromnog obima, jer se vrlo često prikupljaju granularno (na osnovu pojedinačnog klijenta, usluge, I slično);
- Podatke karakteriše velika brzina, imajući u vidu često prikupljanje, obradu, analiziranje, ažuriranje I obnavljanje podataka;
- Podaci se kvalitativno razlikuju, što dodatno otežava njihovu obradu, ali postoji čitav set raznovrsnih tipova podataka koji mogu biti vrlo korisni za analizu.
Big data koncept dobija na značaju poslednjih godina, a na osnovu iskustva kompanija koje su ga primenile u svom poslovanju i ostvarile značajne beneficije po osnovu velikog obima podataka i naprednih tehnika za njihovu analizu. Ono što bi trebalo naglasiti jeste da postoji značajan vremenski okvir u kome se očekuju koristi od primene big dana koncepta, jer rezultati neće biti vidljivi odmah, već nakon nekog izvesnog vremena, s obzirom da svaka kompanija mora da obavi odgovarajuće pripreme za njegovu implementaciju (Bughin, 2016).
Kada je reč o poslovanju banaka, u pitanju je sektor privrede koji je vrlo neizvestan poslednjih godina, a na šta je posebno ukazala poslednja ekonomska kriza. Bankarsko poslovanje može imati velikih koristi od big data koncepta, ukoliko se on u njihovom poslovanju primeni na adekvatan način. Smatra se da će veliki podaci biti budućnost poslovanja svih subjekata na finansijskom tržištu.
Digitalizacija
Digitalizacija je svojevrstan proces o kome se poslednjih godina sve više priča u stručnim krugovima. Upotreba savremene tehnologije u poslovanju bilo koje kompanije nije novost, ali činjenica da se ona može iskoristiti za unapređenje poslovanja na način da se potpuno automatizuje i digitalizuje privlači veliku pažnju kompanija. Digitalizacija se u novije vreme sve više dovodi u vezu sa bankarskom industrijom, gde se na pojedinim primerima svetskih banaka pokazalo da može imati značajnog efekta na poslovne rezultate ovih finansijskih institucija. Forest i Rose (Forest, Rose, 2015) u svom istraživanju ističu da je digitalizacija trendzmeđu ostalog i banaka.
Nastao kao posledica delovanja tri značajna faktora:
- Iskustvo potrošača – težnja ka ostvarivanju većeg stepena satisfakcije kupaca ubrzala je proces digitalizacije. Kupci svoje odluke u kupovini i potrošnji donose na osnovu toga u kojoj kompanije zadovoljavaju njihove potrebe;
- Razvoj tehnologije – razvoj digitalne infrastrukture omogućio je milionima korisnika širom sveta pristup tehnologiji koja značajno može da unapredi svakodnevne aktivnosti;
- Ekonomske koristi – digitalizacija ubrzava razvoj ekonomije, otvaranje novih radnih mesta, uštede u troškovima, veće obime prihoda, i slično. Obrada informacija je ubrzana, njihov kvalitet poboljšan, a vreme obrade značajno smanjeno.
Radi korišćenja svih koristi digitalizacije kompanije moraju razviti efikasnu strategiju koja treba da omogući efektivnu digitalizaciju celokupnog poslovanja. (Ristić, Anđelić, Ilić, 2017) U zemljama koje su u razvoju, digitalizacija bankarskog sektora je ideal kom teže banke. Za razvijene zemlje, više nije u pitanju budućnost, već sadašnjost koja diktira preduslove opstanka ovih banaka na visokokonkurentnim bankarskim odnosno finansijskim tržištima.
Modeli bankarskog sistema
- Američki model
- Nemački model
- Japanski model
- Islamsko bankarstvo
Poslovanje individualnih banaka, odnosno način na koji obezbjeđuju sredstva, koriste ih i upravljaju njima da bi ostvarile profit, uglavnom je slično u većini zemalja, kada je u pitanju tzv. “konvencionalno bankarstvo”. Banke su u svim zemljama finansijski posrednici u poslovanju koje podrazumijeva ostvarivanje profita a sa stanovišta strukture i poslovanja bankarskog sistema kao celine, razlikuje se više modela • neslaganje sa načelima na kojima je baziran “konvencionalni” bankarski sistem, dovela su do nastanka alternativnog sistema, tj. do određenih oblika beskamatne bankarske prakse
